Juče sam uzeo jednu zanimljivu knjigu od Džona Maksvela i naišao na članak više nego aktuelan za ljude iz mrežnog marketinga. Knjiga se zove "What successful people know about leadership" ili "Šta uspešni ljudi znaju o liderstvu", a sve je to zapravo deo knjige "Dobri lideri postavljaju sjajna pitanja" koja na žalost nije prevedena na naš jezik. Prvo sam preveo deo teksta, a ovih dana ću ga i prokomentarisati.
Prvo sjajno pitanje po Makesvelu je "Kako da vodim samog sebe?" i to ga najčešće pitaju na seminarima tipa Q&A (pitanja i odgovori)... Na pitanje zašto je voditi sebe teže nego voditi druge, ili zašto nam je teže da uočimo svoje nedostatke nego nedostatke drugih, Maksvel je dao do sada najlogičniji odgovor koji sam čuo. On tvrdi da mi sebe procenjujemo na osnovu naših namera, a druge ocenjujemo kao i oni nas, na osnovu akcija, činjenja. Duboko sam se zamislio i opet zaključio da je verovatno u pravu. Mi polazimo od naših dobrih ili loših namera u sličnim situacijama, kada mislimo o sebi i mislimo da i drugi to znaju, kao da znaju šta nam je u glavi. Međutim, drugi nas procenjuju isključivo na osnovu delovanja ili nedelovanja. Otuda različite predstave koje mi imamo o sebi i koje drugi imaju o nama. To je osnova zašto možemo da uočimo mane drugih, da im damo dobre savete, a istovremeno ne možemo pomoći sami sebi niti videti šta je ono što bismo trebali kod sebe da menjamo, a zapravo za naše dobro bi bilo da možemo.
Maksvel to zove slepim uglovima, kao što imamo slepe uglove kod vožnje automobila ili u raznim drugim životnim situacijama. Ti slepi uglovi, naše mane koje ne vidimo, prave štetu svakoj osobi, ali u slučaju liderstva, oni prave mnogo veću štetu, jer lideri imaju veći uticaj, njihov uticaj i loš i dobar se uvećavaju, multipliciraju, to više što je veći krug uticaja kojeg imaju.
Koje su glavne oblasti gde ljudi imaju slepe uglove?
Prvo sjajno pitanje po Makesvelu je "Kako da vodim samog sebe?" i to ga najčešće pitaju na seminarima tipa Q&A (pitanja i odgovori)... Na pitanje zašto je voditi sebe teže nego voditi druge, ili zašto nam je teže da uočimo svoje nedostatke nego nedostatke drugih, Maksvel je dao do sada najlogičniji odgovor koji sam čuo. On tvrdi da mi sebe procenjujemo na osnovu naših namera, a druge ocenjujemo kao i oni nas, na osnovu akcija, činjenja. Duboko sam se zamislio i opet zaključio da je verovatno u pravu. Mi polazimo od naših dobrih ili loših namera u sličnim situacijama, kada mislimo o sebi i mislimo da i drugi to znaju, kao da znaju šta nam je u glavi. Međutim, drugi nas procenjuju isključivo na osnovu delovanja ili nedelovanja. Otuda različite predstave koje mi imamo o sebi i koje drugi imaju o nama. To je osnova zašto možemo da uočimo mane drugih, da im damo dobre savete, a istovremeno ne možemo pomoći sami sebi niti videti šta je ono što bismo trebali kod sebe da menjamo, a zapravo za naše dobro bi bilo da možemo.
Maksvel to zove slepim uglovima, kao što imamo slepe uglove kod vožnje automobila ili u raznim drugim životnim situacijama. Ti slepi uglovi, naše mane koje ne vidimo, prave štetu svakoj osobi, ali u slučaju liderstva, oni prave mnogo veću štetu, jer lideri imaju veći uticaj, njihov uticaj i loš i dobar se uvećavaju, multipliciraju, to više što je veći krug uticaja kojeg imaju.
Koje su glavne oblasti gde ljudi imaju slepe uglove?
- Jednostrano posmatranje stvari. Često nam je teško da posmatramo nešto iz različitih uglova ili iz tuđih perspektiva. Mislimo da smo uvek u pravu, ne zapitamo se svaki put, a trebali bismo, da li možda ima drugo rešenje, drugi put, drugo viđenje?
- Nesigurnost vođa. Nesigurnost čoveka. Brine ih šta drugi misle o njima. Brine ih da li će izgledati slabi ili nekompetentni ili nebitni. Pošto misle o sebi nisko, zahtevaju više pohvala sa strane. Nesigurne vođe ograničavaju svoje ljude u timu. Teško im je da vide druge kako rastu i napreduju, jer su ljubomorni i zavidni. I kao i kod svih slepih tački, lideri ih obično ne vide, čak ni kada im na njih ukazuju, direktno ili indirektno.
- Ego van kontrole. Jedan od najčešćih slepih uglova je obično ego. Egoistični lideri misle da znaju sve. Da su iznad svih. Smatraju da se na njih ne odnose pravila kao na ostale. Misle da su nezamenljivi. Ako je nešto loše, krive druge, ako nešto pogreše, poriču do besvesti.
- Slab karakter. Kada pitate većinu ljudi, šta je bitno za uspeh, reći će vam talenat, prilika, naporan rad, kao primarne sastojke neophodne za uspeh. Iako su te stvari esencijalne, isto tako je i karakter. Zašto? Karakter će sačuvati i zaštititi vaše talente. Uz karakter, sve ostale stvari pomoći će lideru da bude uspešan. Karakter je zbir svih naših svakodnevnih izbora. To je konzistentan skup naših vrednosti, ideala, misli, reči i dela.
Kako da motivišete nemotivisanu osobu?
Kada sam počinjao u oblasti liderstva, mislio sam da mogu da promenim ljude. Sada shvatam da ne mogu. Ljudi moraju sami sebe da promene. To ne znači da nemam odgovornost za ljude u mojoj organizaciji u oblasti motivacije. Ipak postoje stvari koje mogu da uradim. Mogu da radim na tome da stvorim okruženje i kulturu gde je motivisanost vrednovana i nagrađena. Evo koji su načini da se to učini:
Angažujte motivisane ljude
Najbolji način da stvorite kulturu motivisanosti je da angažujete što više možete motivisanih ljudi. I takođe, ako želite da ljudi u vašem timu budu motivisani, morate biti motivisani i vi sami. Ljudi rade ono što vide kod vas.
Kasnije takođe treba da zapošljavate motivisane ljude. Ovo zvuči kao da je očigledno, ali iznenadili biste se da znate koliko lidera izostavlja ovu dragocenu osobinu iz jednačine kada traže članove tima. Mnogi se previše fokusiraju na talente ili na sposobnost i stručnost. Čak i lideri koji često uočavaju važnost stavova zanemaruju motivaciju.
Dajte svakoj osobi reputaciju koju će želeti da opravda
Ljudi često mogu da napreduju više kada postoji neko ko veruje u njih više od njih samih. Jedan od načina da ljudima pokažete da verujete u njih i mogućeg njihovog uspeha u budućnosti jeste da im obezbedite reputaciju koju će morati da odbrane i opravdaju.
Zapitajte se po čemu su specijalni, jedinstveni, sjajni svaki od vaših članova tima. Svi ljudi imaju talente, veštine, pozitivne osobine koje ih čine vrednim za tim. Saznajte šta su i saopštite to ostalim članovima tima. Što više otkrijete dobrih stvari koje rade vaši članovi tima i koje vrednujete, to više će oni želeti da rade te stvari. Ne samo da motivišete time ljude da rade u svojim jakim oblastima, nego ohrabrujete ostale da uočavaju pozitivne vrednosti i pričaju o njima jedno drugom.
Nagrađujte ono što želite da se radi
Nagrade su motivacione. Pravila, posledice, kazne ne čine da se ljudi svojevoljno pokreću. Jedva da ih zadržavaju da ne pruže najgore od sebe. Ako želite izvući iz ljudi najbolje, dajte im izazove za bolje performanse.