Priča o Glenu Kaningemu – inspirativna priča o odlučnosti i veri

"Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne umaraju se" (Isaija 40:31)

Rođen je 1909 godine u Atlanti, Kanzas. U to doba, deca su imala kućne obaveze maltene od momenta kada su stabilno prohodali. Kada su krenuli u školu, Glen i njegov starij brat Flojd su imali zadatak da porane u školu i upale vatru, da se prostorija ugreje pre nego što ostali dođu. Kada je Glen imao 8 godina a Flojd 13, dogodila se nesreća jer je neko umesto kerozina u kanister sipao benzin. Deca su stavila drva u peć kao i svako jutro, prelila benzinom, misleći da je kerozin i kada su upalili peć je eksplodirala i izbio je požar. Njihova starija sestra je bila u blizini i izvukla ih je iz škole, teško povređene. Flojd je nakon nekoliko dana podlegao povredama. Doktori su mislili da ni Glen neće preživeti, a kada je preživeo, rekli su njihovoj majci da je bolje bilo da je umro i da moraju da mu amputiraju obe noge. Izgubio je skoro svo meso na kolenima i potkolenicama, sve prste na levoj nozi i oštećena mu je bila jedna tetiva. Majka je rekla, dovoljno je što je izgubio brata, neću dozvoliti da izgubi i noge.

Kada je izašao iz bolnice, bio je od struka na dole nepokretan, svi su tvrdili da će celog života ostati nepokretan. Majka i otac su mu masirali noge i teglili su onu nogu koja mu je postala oko 6 cm kraća. U početku nije osećao noge uopšte, a kasnije su tretmani bili više nego bolni.

Jednog dana, majka ga je u kolicima izgurala u dvorište, kao što je imala običaj da radi. Odjednom, videla ga je kako puzi po zemlji ka ogradi, ne shvatajući šta se desilo. Pokušala ga je vratiti ali je on odbio i dovukao se do bele ograde. Podigao se i pokušavao da hoda. Premeštao se po ogradi vukući noge po zemlji, čime je vremenom utabao stazu kraj ograde. Nakon 22 meseca uporne svakodnevne borbe, uspeo je da prohoda, ali uz ogromne bolove.

U jednom momentu, primetio je da ima bolove kada hoda, a nema bolove kada trči. Postao je poznat u svom mestu po tome što je uvek trčao. Ni dva metra razmaka nije prelazio, a da ne potrči. Sa 12 godina, već je bio brži od bilo koga u okolini i počeo je da se takmiči.

Da skratim priču, postao je jedan od najpoznatijih američkih atletičara, po nekima i najbolji američki dugoprugaš svih vremena. Završio je fakultet 1933. kao najbolji student u klasi. Ukratko, ovo su njegova atletska postignuća:

• Učestvovao je na Olimpijskim igrama 1932. u Los Anđelesu i zauzeo je 4. mesto u trci na 1500 metara. 
• Na Olimpijskim igrama, 1936. u Berlinu, u istoj trci osvojio je srebrnu medalju.
• 1933. dobio je počasno odlikovanje za razna dostignuća u trčanju na srednjim prugama.
• 1934. oborio je svetski rekord u trci na 1500m na otvorenom.
• 1936. postavio je svetski rekord u trci na 800m.
• 1938. postavio je svetski rekord u trci na 1500m u dvorani.

Dobio je nadimak “Ajronmen iz Kanzasa”, umro je u svojoj 80-toj godini. Bio je primer odlučnosti, vere u Boga, hrabrosti i treba da bude inspiracija za sve nas! Njegov omiljen stih iz Biblije je slučajno stih koji stoji i u mojoj dnevnoj sobi već 4 godine.